Fragment iz pisma upućenog iz Prizrena u Veneciju

29. [novembra] došao sam u Prizren i otišao u gostinsku kuću mog prijatelja Hadži Stoše. Istog dana sam pitao gospodina Hadži Stošu šta se priča o bolesti, gde je i kako. Rekao mi je sve što je znao. Nema bolesti ni u Prizrenu, ni u Skoplju, ni u Sofiji, ni u Solunu, ali u Skoplju, Sofiji i Solunu je bilo, a sada je nema, dok je u Prištini još ima, doneo je jedan turski trgovac u Prištinu; iz Skoplja bio je došao u gostionicu gde se razboleo i umro. Posle njega ceo han se zarazio i svi su umrli istog dana, a pošto Turci ne znaju da se brinu o sebi, zaražena je cela zemlja, pa su stajali oko krstova (?) — dvadeset do trideset. umrlo za jedan dan, a umrlo je do pedeset ljudi. Tako su Turci [Muslimanski Albanci] pobegli u okolna sela. U Prištini nije ostalo više od devedeset porodica, koje zbog vere nisu htele da beže; i tako od tih devedeset porodica malo ih je preživelo, ali su sve umrle, a oni koji su pobegli u zaražena sela su bili i mnogi od njih su umrli, i još uvek umiru u selima u koja su izbegli, pet, šest, i deset dnevno; jednog dana više ili nekog manje. 

Izvor: Mijušković, Slavko (1971). Pojava kuge u Prištini 1781 godine i reagovanje sanitetskih vlasi u Boki, Zadru i Veneciji. Në Vjetari, Prishtinë (2–3), f. 109–20. Originalni izvor: Državni Arhiv u Kotru (DAK), UP, fasc. 108, f. 531, 569a.