Pretraga

1836, Jašar Paša

Faksimil dve stranice vakufname Jašara Pašea Đinolija, koji se danas nalazi u originalnoj kopiji u Istanbulu. Izvor: B. Neziri.

Vakufnama

Unutar grada Prištine, kod Sahata, obnovio sam i oživeo blagoslovenu džamiju, veličanstvenu svetinju Boga Velikog radi zadovoljstva Boga Velikog, a imamu, hatibu, sredio sam plate. , propovednik, mujezini i ostale sluge ove džamije od prihoda zadužbina koje sam im ostavio. Od svog imanja ostavio sam vakuf dućana i bezistan koji se nalaze u čaršiji dotičnog grada kao i hanove, vodenice i zemljište koje se nalaze u prištinskom kazanu, čiji su nazivi i lokacije napisani i objašnjeni u detalj jedan po jedan. Božija volja! 15 M 1252 (02.05.1836).

Kupio sam od njegovih vlasnika sa dokumentima i uveo u svoje vlasništvo bezistan koji je poznat pod imenom „Skadarski Bezistan“, a bio je vlasništvo naslednika pokojnog Ibrahima Efendije. Ovaj bezistan i drugi objekti se od ranije nalaze na parceli koju je zaveštao dobrotvor Hadži Abdilfetah beg, predviđajući da se prihod od ove parcele koristi za paljenje 12 sveća u blagoslovenoj Ćeribaš (Buzagi) džamiji, tj. u Prištini. Posle kupovine ovog bezistana, porušio sam sve objekte od temelja i uz dozvolu opštine napravio 12 lokala od temelja. Od ovih dućana, onu u ćošku, iz dela Hana, a to je pekara, dao sam Sakip begu na zamenu. Dakle, na mestu gde sam napravio česmu, u prednjem delu predmetne džamije, nekada je bila Sakip-begova pekara. Dakle, promenili smo radnju sa dotičnim. Sada je radnja na uglu, gde je pekara, vlasništvo Sakip bega. Pored ove prodavnice napravio sam vakuf za 16 lokala okolo i odredio sam im upravu. Takođe sam nastavio uslov da se na zidu blagoslovene Ćeribaš džamije zapali 12 svijeća od prihoda dotične zemlje. Miteveliju, kao administratoru, da od preostalog dela prihoda od zakupnina dotičnih dućana da prvom mujezinu 225 groša godišnje, a salačanu 75 groša godišnje. Takođe sam ga kupio sa dokumentima i stavio u svoje vlasništvo deo 1/3 sinova pokojnog Mule Belulija iz Prištine, u mlinu kod Prištine. A drugi deo, od 2/3 ove vodenice, od prošlosti je vakuf česa dobrotvora, pokojnog divan efendije..

Tada je Lutfulah Efendiu, naslednik vakufa pokojnog Divana Efendiua i njegov unuk, u nedostatku moći da održavaju česmu i pomenute vakufe, kao i da obnove vodenicu, dobrovoljno odustaju od njihove uprave i dozvoljavaju mlin. u pitanju renovirati. Na osnovu ovoga sam dotični mlin srušio iz temelja i sagradio veći mlin sa tri kamena. Opet sam postavio uslov da 2/3 vodenice ide na česmu i zadužbinu Divan efendije, dok sam ja napravio svoj deo od 1/3 zadužbine. Od prihoda pomenutog mlina, prvom mujezinu džamije treba dati 9 kila pšeničnog brašna, a pevaču 3 kilograma. Na osnovu mog stanja za dotični mlin, mitevelia je njegov administrator. Po potrebi prihod potrošite za renoviranje predmetne slavine i za čišćenje vodovodnih kanala. Onaj ko prvi pojede 9 keila pšeničnog brašna, a onaj koji peva 3 kela pšeničnog brašna.

Hamam u Prištini, pored Male džamije, je iz zadužbine džamije u Kačaniku, koju je podigao pokojni Sinan-paša. Međutim, ovaj hamam je van upotrebe 50-60 godina i u ovom stanju ne donosi nikakvu korist vakufu. Dobio sam dozvolu od vlasnika hamama, koji živi u Skoplju, i umesto hamama napravio sam novi drveni bezistan. Za svaku prodavnicu sam odredio kiriju od 20 pare 25 i postavio sam uslov da se svake godine, uz dozvolu mitivelije, daju vakufu. Sve radnje i klupe koje se nalaze unutar i izvan navedenog bezistana napravio sam vakuf. Postavio sam uslov da se prihod od radnji bez kapaka unutar Bezistana iskoristi za renoviranje i renoviranje predmetne džamije. Ali od prihoda prodavnica u spoljašnjem delu Bezistana, odnosno od prihoda 16 radnji koje se nalaze u nizu od ugla ..... do kafane, postavio sam uslov da drugi mujezin, v. sermahfilu i pevaču platiti pomenutu džamiju. Dakle, postavio sam uslov da administrator prihoda dotičnih radnji bude mitevelija i od ovog prihoda se isplaćuje plata drugog mujezina u iznosu od 225 groša, koji se dobija naplatom dnevnica u god. iznos od 75 akči a zatim se u grošima obračunava godišnji iznos od 27.000 akči, kao i zarade sermahfila i glasnika u iznosu od 75 groša koje se dostižu naplatom dnevnice u iznosu od 25 akči i onda se u grošima računa godišnji iznos od 9.000 akči. Dakle, postavio sam uslov da se drugom mujezinu dotične džamije daje 225 groša godišnje, a sermahfilu i glasniku 75 groša godišnje. [...]

Tako sam, kao što je pomenuto na gornjim stranicama, u poglavlju o radnjama koje su dodeljene za plate svečare i čuvara džamije [čaršijske], zaveštao 17 radnji bez kapaka za vašar u bezistanu koji imam obnovio od nule, a ja sam postavio uslov da se njihov prihod usmjeri na obnovu i održavanje česme koja teče ispred predmetne džamije. Zaveštao sam i mlin sa pet kamena u selu Grabovac i uslovio da se njegov prihod koristi za pomenutu obnovu. Dakle, postavio sam uslov da se prihodi od 17 radnji i mlina u Grabovcu utroše na obnovu fontane. Po mom stanju, mitevellija ih vodi i po potrebi obnavlja česmu i čisti njene kanale, kao i obnavlja toalete koji se nalaze u blizini džamije. [...]

Iznad, u poglavlju o pokrivanju plata drugog mujezina i sermahfila, pomenuli smo da sam na mestu neiskorišćenog hamama kod Male džamije napravio bezistan od nule, koji je iz vakufa pokojnog Sinan-paše. Dućani bez kapaka u ovom bezistanu i mlin u mjestu Vekuka I ostavio sam vakuf i uslovio da se njihovi prihodi utroše na obnovu džamije, hasra i drugog pokućstva, kao i na sve ostale potrebne stvari. [...]

(21.06.1836) Moj stric Malić paša je prethodno, 1227 (1812) godine novih prištinskih radnji, zaveštao klanice kod česme koju je sagradio i među njima pet dućana, njihove prostorije i magacine koji su pod jednim. krov kao i mlin sa tri kamena koji je sagradio kod Četrdeset topola (Kırk Kavak), u donjem delu grada i dodelio mi je miteveli sa dokumentima. Istovremeno je razjasnio i uslove. [...]

Moj stric (Malik paša) je prethodno, 1229 (1814) godine, ostavio stalni vakuf vodenice sa tri kamena, zidanu od kamena, u poznatom mestu na reci Nerodimu, vlastelinstvu Borbaveština u selu Plešina i Prelez, kao i mlin od kamena koji melje sa tri kamena na reci Gračanici u Sutesci i dodelio mi je miteveli. Zatim je pismeno odredio da će uprava preći na moje naslednike. Istovremeno je razjasnio i uslove. Od godišnjeg prihoda predmetnog mlina na reci Nerodimu, koji se izdvaja za medresu u Prištini, koja se zove Jeni Medrese, od 200 akči dnevno, što iznosi 600 groša godišnje, kao i za bibliotekara 33 akče. dnevno, a taj godišnji iznos ukupno iznosi 99 groša. Ali od prihoda vodenice u Suteškoj i vlastelinstva u selu Plešina i Prelez, postavio sam uslov da se onom koji je učitelj u dotičnoj medresi daju tri hleba dnevno, a učenici koji žive u ovoj medresi dobiće jedan hleb. Uz pomoć Uzvišenog Boga, do sada, na osnovu stanja navedenog pokojnika, miderrizu navedene medrese dajem tri štapa hleba dnevno, a učenicima jedan štap hleba.

Izvor: Neziri, Besir (2020). Prezime Jašar paše Đinolija. U Islamskom obrazovanju, Priština 1 (122), str. 78–79. Originalni dokument: Istanbul, BOA, EV.VKF., 25/8.

Kako citirati
Priština u istoriji (2024), 1836, Jašar Paša, u Y. Rugova (red.) Priština u istoriji (I). Pristupano 26.12.2024: https://www.prishtinanehistori.org/sr/article/127/1836-jasar-pasa