Travels in Dardanian Albania

Priština

Iz Manastira smo za sat i po stigli u grad Prištinu, koji se nalazi u pravcu sever-severozapad. Da bismo stigli ovde, prešli smo deo puta, nekoliko dolina i planinskih venaca. Grad nije ni u ravnici ni na njenoj ivici, već u sporednoj dolini na mestu gde se deli na dva dela. Gde iz dve gornje doline teče potok i tu se spaja. Prema mojim proračunima, grad se nalazi na nadmorskoj visini od 1776 stopa. Iznad mase kuća se uzdiže dvanaest minareta i toranj sa satom.

Priština (od slovenskog prišt 'kuvati, vreti') je glavno mesto vojnih vežbi, posle Manastira, za celu zapadnu polovinu poluostrva. Bez sumnje je izabrana zbog svog strateškog vojnog položaja, između nepokolebljivih dardanskih i gege Albanaca i blizu novopazarskog basena koji čini jedinu vezu između Bosne i ostatka carstva, regiona u koji Srbi često prodiru da bi " rukovati se“ sa Crnogorcima. Iz tog razloga, grad je ispunjen vojnicima koji nose sve vrste oružja; iako nije administrativni centar, pripada prizrenskom paši i sedište je prostog mudirija. Sadašnji funkcioner na ovoj funkciji je mali, stariji čovek, koji nam je obraćao mnogo pažnje, ali nismo dolazili u kontakt sa vojnim vlastima.

Sledećeg jutra (1. novembra) sve je bilo prekriveno belom pošto je preko noći pala šaka snega. Zima je stigla na ovu visoku visoravan i, kako su me obavestili meštani, obično je bila jaka nakon prvog pojavljivanja. Zbog toga se očekivalo još lošeg vremena. Bio sam primoran da promenim svoj prvobitni plan da nastavim do Dardanela i smatrao sam da je najbolje da se što pre vratim u južne i niže podneblje. Ostao sam dva dana u kući gradonačelnika [mudira]. Sumorne sobe nisu bile nimalo raspoložene. Ionako je to bio zanimljiv boravak, jer mi je mudirova majka rekla da evropski putnici retko tamo dolaze. Poslednji kojih se sećala bila su dva mlada Francuza koji su tu boravili pre osamnaest godina, dok je njen muž, vođa grada, još bio živ. Kada sam joj pomenuo imena Boue i Vikuesnel, mogla je da se seti samo prvog, ali njihov opis je bio tačan. Ovo je bio jedini trag koji smo pronašli o ljudima kojima istorija duguje prvi detaljan opis ovih mesta. U kojoj meri su ove zemlje bile nepoznate pre njih, a zaista jesu, može se videti iz dela koja su ostavili za sobom. Kako su beznačajni, nema šta da se sačuva za potomstvo!

Izvor: Hahn, Johann Georg von (1868). Reise von Belgrad nach Salonik, nebst vier Abhandlungen zur alten Geschichte des Morawagebietes. Denkschrift der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, phil.-hist. Classe. 1, II. Abteilung. Vjenë: Tendler, p. 112–128. Štampani materijal..