Voiage dans la Grece, Vol II

Priština je grad od hiljadu i pet stotina svetala. Blatnjavi putevi, sitna trgovina, beda stanovnika i vlast krvoločnog Malić-paše, koji je tamo komandovao u to vreme, davali su ovom gradu posebne crte užasa i užasa. Nisam smatrao za shodno da posetim ovog Arnauta, zakletog neprijatelja hrišćana, koji se pre nekoliko dana vratio u svoju jazbinu, posle pohoda protiv Kersala, najpoznatijih rumelijskih pljačkaša. Neki radnici su bili zauzeti njegovim [Malik-pašinim] naredbama u utvrđivanju grada, za koji su verovali da ga ugrožavaju Rusi. Seljani, koji su radili kao most, iskopali su zemljani jarak širok deset stopa i dubok šest stopa, iza kojeg je podignuta ograda od grozdova trnja posađenih okomito i ojačanih stubovima. Turci, zadivljeni ovim remek-delom, pitali su me da nije tako utvrđena zemlja postala neosvojiva; a ja sam odgovorio tako da se ovoj krupnoj bradatoj deci odgovor dopao.

Izvor: Poukueville, Francois (1820). Voiage dans la Grece, companding la description ancienne et moderne de l'Epire, de l'Illirie Greckue. Pariz: Firmin Didot, str. 479. Štampani materijal