Priština je retko vizuelno dokumentovana pre 20. veka. Zapravo, prva grafička dokumentacija grada, makar u nekom obliku, pojavljuje se prilično kasno sredinom 19. veka.
1 — Najraniji pogled na Prištinu potiče iz 1849. godine, kada je jedan engleski časopis prikazao grafički fragment grada.1 Štaviše, gravura, koja je napravljena anonimnom rukom, verovatno je više zasnovana na opisima dopisnika nego na onome što su umetnikove oči videle. Najtačnije bi trebalo da bude prikazivanje dve glavne ličnosti, prištinskog bega, koji je u to vreme bio izvesni Hasan Sadži Ramiz Beut (fl. 1848–1854),2 i paša po imenu Bau paša, koji bi trebalo da bude Abdurahman. Paša (1813–1872). Treba napomenuti da Hasan nosi naočare, i da je „modernog“ izgleda, kako napominje autor teksta.3 Vojnici koji se pojavljuju na gravuri nose haljine, što na prvi pogled deluje čudno, ali što je donekle opravdano činjenica da su u ovom U to vreme južne armije često bile uključene u pohode i na sever.
2 — Manje-više iste prirode je još jedna gravura iz Prištine, ovoga puta iz 1872. godine, koja prikazuje ples romske igračice u dnevnoj sobi velike kuće u gradu 4 Ni ovde nemamo nikakvih konkretnih dokaza za autora, niti okolnosti u kojima je nastao. Posebno je uočljiv „egzotični orijentalni“ stil kojim se predstavlja bradati paša, egzotična plesačica među ženama koje gledaju. Čini se da je gravura rađena na osnovu ilustracija urađenih na licu mesta, kako kaže obaveštenje o svesci.5 Ako slika zaista predstavlja ličnost vremena iz grada, onda je moguće da se opet radi o sa likom Abdurahman-paše, sada poodmaklog, koji se nakratko vratio 1869. kao vođa grada. Ovo su jedine dve gravure koje predstavljaju bilo kakav motiv iz unutrašnjosti grada.
3 — Na ulaznoj kapiji Kraljeve džamije u Prištini nalazi se i slika bez datuma koja mora biti najmanje iz 18. veka. Odaje pogled na samu džamiju sa relativno širokim vrtom oko nje, možda raniji pogled na okolinu ove džamije. Na ovom crtežu se ne mogu videti nikakve druge građevine. Generalno, ovaj fragment je sačuvan u dobrom stanju, i bilo bi veoma interesantno kada bi nas stručnjaci u budućnosti mogli bolje informisati o mogućem datumu njegove realizacije.6
4 — Starija gravura iz 1701. godine prikazuje Habzburški pohod na Kosovo 1689. i 1690. godine, sa bitkom kod grada Prištine, ali gde se ne vide detalji o urbanom delu 7 Njen autor je Andreas Matthaus Volfgang (1660–1736 ) iz Augsburga, koji je svoju gravuru sigurno zasnovao na nekom preliminarnom crtežu, pošto je od 1683. do 1691. i sam bio zatočen u Alžiru, a nije bio ni blizu Prištine. U međuvremenu, na tadašnjim mapama Priština je bila češće prikazana. Najstarija predstava je u Veneciji 1450. godine, od fra Maura.8 Tamo se grad nalazi blizu Novog Brda. Ali osim kao jedna tačka među mnogim tačkama, ova mapa ne donosi nikakve dalje detalje. Takve su i mnoge druge mape koje su u međuvremenu napravljene, a koje se u većini slučajeva odlikuju brojnim netačnostima, smještajući grad nekada bliže moru, nekada bliže Sofiji, ali uvek veoma blizu Janjeva i Novobrđa.
5 — Od fotografija, opet vizuelni dokazi su veoma kasni, najraniji je iz 1890. godine, koji je objavljen u srpskoj štampanoj knjizi. Postoji širok pejzaž grada, gde je fotografija verovatno trebalo da bude postavljena na brdu današnje četvrti Arberia (koja je nekada bila poznata kao Dragodani).9
6 — Druga fotografija, iz unutrašnjosti grada, poznatija od ostalih, datira iz 1895. godine i prikazuje, između ostalog, staru sahat-kulu ispred tadašnje vladine vile, danas Muzeja Kosova.10
7 — Neke fotografije koje smo nedavno otkrili u arhivi Istanbula prikazuju trenutak renoviranja ove vladine vile 1898-1899, verovatno u isto vreme kada je sahat-kula premeštena na lokaciju gde se danas nalazi.11
-
1
Reč je o 4. tomu časopisa The Illustrated London Nevs, 27. oktobar 1849, str. 280, od nepoznatog dopisnika sa lica mesta. Ilustraciju prati tekst o političkoj i vojnoj situaciji u Albaniji i na Kosovu. Natpis ispod fotografije glasi: „Prištinski beg maršira da se pridruži Pači“. Dok se donosi i objašnjenje: „Na ovom drvorezu prikazan je prištinski beg kako izlazi [iz grada] zajedno sa pašom i njegovim neregularnim četama.
-
2
Ponegde se javlja i pod imenom Mahmut pašazade Hasan beg, a ovih datuma ga nalazimo u osmanskim dokumentima Arhiva Prištine. Melek beg je 27. oktobra 1846. razrešen dužnosti prištinskog kajmakama, a na njegovo mesto postavljen je pomenuti Hasan beg. Khs. Arhiv Priština, G.MVL 82/1628. U međuvremenu, njegov poslednji datum je posle njegove smrti u februaru 1855. Khs. Arhiv Priština, A.MKT.MHM. 65/25, 4.II.1855.
-
3
Prema neimenovanom dopisniku: „Beg, oficir moderne škole, sa svojim ravnim turbanom, neukrašenim kaputom i naočarima na nosu, predstavlja izuzetan kontrast u odnosu na divlje pratioce koji jure blizu njega u dva reda. , i otvori široku stazu ispred sebe kao stado koza.”
-
4
Reč je o 4. tomu časopisa Illustrated Travels, str. 280, Henrija V. Bejtsa (1825–1892).
-
5
„Svaki tom je ilustrovan sa otprilike 200 gravura, izvedenih na osnovu originalnih fotografija ili crteža,“ videti Athenaeum, br. 2466, 30. januar 1875, str. 171. Takođe: videti Muzički godišnjak Henrija Leslija, 1874, oglas na kraju, str. 3: „...ilustrovana sa 148 gravura, najboljih umetnika tog vremena, na osnovu crteža napravljenih u zemlji.“
-
6
Podaci o arhitekturi i ukrasima u ovoj džamiji. Orges Drancoli (2000). Fatih džamija u Prištini. U KSVIII. Turk Tarih Kongresi, 1-5 Ekim 2018, Ankara, 895–910.
-
7
Vidi Paul Ricaut (1700). Der Neu-eroffneten Ottomannischen Pforten Fortsetzung, Augsburg: Kroniger, Gobel, Vagner, str. 550.
-
8
Mapa, koja ima dimenzije 2,4 k 2,4 metra, nalazi se u Biblioteca Nazionale Marciana u Veneciji. Visok kvalitet digitalnog skeniranja može se pogledati ovde.
-
9
Vidi Milojko V. Veselinović (1895). Pogled kroz Kosovo, Trgovina J. M. Pavlovića i kompanije, prilog I. Zahvaljujemo Valonu Skadru što nas je obavestio o postojanju ove fotografije.
-
10
Vidi Salnamen (Godišnjak) za 1896, štampan u Skoplju.
-
11
Zahvaljujemo se A. Islamu što je pronašao ovu poslednju fotografiju iz arhive u Istanbulu. Do sada je nepoznat, a pokazuje trenutak obnove Vladine vile 1898. godine. Plan obnove od 17. februara 1898. nalazi se kao digitalna kopija u Arhivu Prištine.
