Jedinu informaciju o Jašarijevom rođendanu imamo od francuskog vicekonzula u Prištini Antoana Vasa. Mora da je rođen 1788. ili 1787. godine u Prištini. 1 Bio je nećak — bratov sin — Malik-pašinog. Poznat je po izgradnji srednje džamije koja i danas nosi njegovo ime u prestonici. Takođe za pomoć u izgradnji pravoslavne crkve Svetog Nikole koja i danas stoji u Prištini.2 Bio je na funkciji poglavara Prištine, Vučitrna i Novog Brda od 1823. do najmanje marta 1839.3 Godine 1831. pridružio se Mahmut paši Bušatliju. u ustanku protiv Visoke kapije. Ali nakon poraza, vratio se privrženosti sultanu. Vrlo je verovatno da je umro u oktobru 1846,4 iako se njegovo ime ne pojavljuje u Prištini u popisu iz 1844. godine.
Do sada se nije pojavila gravura ili crtež koji bi predstavljao izgled ovog prištinskog lidera, ali postoji fizički opis koji je krajem 19. veka napravio jedan stariji stanovnik grada. Donosimo ovde prevedeno,
„Jašar-paša je bio nizak, okretan i brz čovek, mršav i plav. Kad bi se na nekoga naljutio, počeo bi da liže krajeve prstiju, a svi oko njega su već drhtali od straha u koga će upreti prstom da ih obesi. Srbina su obesili samo zato što je, pošto je paša zaustavio raspuštanje zadruga, otišao da se žali da ne može da ostane u zadruzi ni da je obešen. Paša je odmah naredio da se to učini. Bio je veoma strog i prema svojoj deci, kada je jednom uveče jednom od njih rekao da sutra ide na posao u Gnjilane, ovaj je u žurbi otišao i stigao u Gnjilane u sred noći kod svog rođaka paše. , a kada su ga pitali za šta je ova poseta, on nije znao kako da im kaže, ali im je rekao da se ne usuđuje da dočeka zoru.”5
-
1
Prema Vasovim rečima, Jašar-paša je 1812. godine imao 24 ili 25 godina, što bi značilo njegov rođendan 1788. ili 1787. godine (vidi dokumente).
-
2
Khs. Uroš Šešum (2020). Paše iz porodice Džinoli (Žin-Ogli) u 18. i provoj provi 19. veka. U srbistici KSI, 11–41.
-
3
Vidi dokumente: AP. BOA. ŠEŠIR. 836/37741, 16. mart 1824; AP. BOA. ŠEŠIR. 1252/48389, 15.III.1839
-
4
Khs. Uroš Šešum (2020). Paše iz porodice Džinoli (Žin-Ogli) u 18. i provoj provi 19. veka. U srbistici KSI, 11–41; Uroš Šešum (2020). Uloga Jašar-Paše Džinolija u razaranju srpskih sakralnih pomennika na Kosovu (primer ulaska predanja u istoriografiju). U Zborniku matice srpske za stravlene nauke (168) 4, 856.
-
5
Uroš Šešum (2020). Prikaz staja u Prištinskom valiluku u vreme od provog srpskog ustanka do otvaranja srpskih konzulata u Turskoj Josifa K. Popovića. U srbistici VII,380.