Nekoliko je talasa kuge koji su zahvatili Prištinu kroz istoriju. Samo neki od njih su do sada dokumentovani u beleškama. Najraniji pomen kuge u Prištini je 1622. godine kada o njoj izveštava Pjeter Mazreku.¹  Talas je 1687. objavio Edvard Braun, koji kaže da se stanovnici uopšte nisu brinuli o ovoj bolesti²  prijavljen je 1702. godine, kada je uprkos nastojanjima vlasti da kontrolišu grad nakon brojnih nemira, epidemija kao da je otežavala svaki razvoj.³  Bolje dokumentovan talas kuge je takođe iz 1781. za koji su neki dokumenti iz arhiva g. Kotor nam dajte neke detalje⁴ 

Među svim ovim, čini se da je najozbiljnija bila 1838. godine kada francuski putopisac izveštava o oko 6.000 mrtvih u Prištini, što je činilo dve trećine celokupnog stanovništva grada. Cifra za koju čak i sam izveštač priznaje mora da je preuveličana.⁵  Međutim, ovaj poslednji talas bolesti je razorno uticao na grad, s obzirom na to da se u popisu stanovništva iz 1844. grad čini veoma smanjenim u pogledu broja stanovnika. , sa samo 779 porodica.⁶  U preliminarnom popisu iz 1831. godine, Priština je imala 1.828 porodica. Mnogo godina posle ovog trenutka, Priština je kao grad upala u političku i društvenu krizu,⁷  koja je prevaziđena tek 1878. godine kada je postala prestonica Kosovskog vilajeta, što je uticalo na ekonomski i demografski oporavak. (Y. Rugova)