Susret Ana Kantakuzenija sa Stafonom Dušanom

Kada je car čuo da dolaze kralj i njegova žena, pozdravio ih je i izrazio veliku radost od svog prijatelja. Kada je krenuo iz Skoplja, [Jovan Kantakuzeni] je stigao do jednog kraja, koji se zbog svoje lepote zove Paun(?) i tamo blizu jednog neutvrđenog sela zvanog Priština (Pristēnon), sreo je kralja, koji je stigao sa ženom svojom. . Ovi su primili cara sa svom mogućom pažnjom i poštovanjem. I sami su bili veoma zadovoljni njegovim dolaskom i radovali se što im je ukazana tako velika čast. Zato su ostavljali [Jana Kantakuzenija] uvek u frontu i, kao najpoštovanijem, nudili su mu glavna mesta; na gozbama su mu davali bolje i više mesto i na putovanjima a u svim ostalim slučajevima stavljali su ga ispred sebe.

Stara je tradicija među plemenima, da kada neki moćni plemić dođe knezu posle dužeg vremena, pre nego što se prvi pozdrave, obojica sjaše sa konja: i prvo se poklone jedan drugom, pa se poljube u usta. ili na usnama. Ali u drugom susretu više ne silaze sa konja, već se odatle pozdravljaju. Ovaj običaj su još sačuvali: ali kod cara su saplemenici običavali da koriste rimske otrove, i kad god bi se sreli, sjahali su sa konja i prilazili peške, ljubeći mu koleno; Međutim, pridržavajući se ovih prihvaćenih pravila, on [kralj] sjaše s konja da ga pozdravi, dok je car pozdravio onoga koji se približavao stojeći na konju. Kad god bi ulazio u kraljev dvor (a tamo je ulazio skoro svaki dan — jer nije želeo [dugo] da ostane u svom šatoru, iako je bio opremljen svim dobrim stvarima — i oni su provodili vreme u prijatnom razgovoru), on je naredio na kapiji su ga čekali velikodušni časni mladići; a u dvorištu je pozdravljao starešine i one koji su ispunjavali svoje dužnosti, koji su izašli da ga sačekaju na ulazu u kuću, dok je car sa konja pozdravljao one koji su mu prilazili. Čak ni kraljica nije poštovala ništa manje, ne ostavljajući ništa što je učinio njen muž. I tako su se ponašali kad god je car boravio kod njih, posebno u prvim danima njegovog dolaska, i kada je mnogo dana gospodar Tribala dovoljno izražavao svoje divljenje prema njemu [Caru], ljubaznošću i prijateljstvom, on je konačno pitao ga za razloge dolaska i šta želi od njega.

Izvor: Kantakuzenos, Ioannis (1831). Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae. Vol. II. Bon: Impensis Ed. Weberi, f. 261–263 (Në greqisht dhe latinisht). Barišić F. / Ferjaničić B. (1987). Византијски извори зa историју народа Југославије, Vol. 6. Beograd: SANU, f. 386–387 (Në serbisht). Део овог текста на албански су превели и Кочо Бижори и Филип Личо 1975. године, али је много краћи: Bizhori, Koço / Liço, Filip (1975). Burime tregimtare Bizantine për historinë e Shqipërisë: shek. X–XV. Tiranë: Instituti i Historisë. f. 230. Originalni dokument: Bibliotheca Medicea Laurenziana, Laurentianus IKS, 9.