Pismo u Rim

[...] Sada u istoj provinciji mog reda svete kongregacije, i ja ću započeti božansku službu vršeći Svetu misiju u Janjevu i u administraciji Prištine i Vučiterna nakon što sam prvo završio školovanje ka dvanaestogodišnji marljiv student najistaknutijeg kardinala Gregorija Barbariga, episkop Padova, i na kraju u visoki Koleđ Kongregacije Propaganda Fide. Po dolasku u ovu zemlju, ne samo da sam shvatio bednu nepismenost ovih mojih krajeva, nego i da su svi pobijeni, kada se, nažalost, dogodilo da se i sama Srbija vratila pod osmanski jaram, i to sa najvećim varvarstvom; dok je moj brat iguman Jovan Bogdani, učenik Loreta, živ isečen na komade, a moj optuženi stric, koji je već pronađen mrtav i sahranjen, ipak izvađen iz groba i dat kao obrok i hrana za pse u sredina prištinske pijace sa mitrom u glavi. A pored ovoga našao sam i sve što mi je pripadalo, nažalost, uzurpirano od varvara, i kuća i vinograde i imanje zajedno sa svim mogućim dobrima, budući da sam sada praznih ruku, verujem i imam nadu samo u promisao Njegovog Božanskog Veličanstva, i u najboljoj zaštiti Svete kongregacije posredstvom najvrednijih, uz pomoć Vaše Ekselencije.

Izvor: Originalni dokument iz arhive Propaganda Fides u Rimu, APF SOCG, knj. 534 fP 4r, 5r.