Odluka visokog osmanskog carskog saveta iz ranog veka. 18, koji je došao kao odgovor na tužbu dve albanske gospođe sa Kosova koje su imale potraživanja prema mlinovima u okolini Vučitrna.

Odluka upućena rumelijskom valiji i kadiji Vilčiterine:

Dizdar zamka (Vučitrna), Ali, rekao je da je njegov pradeda, u selu Obranc e Poshtme, koje zavisi od nahije Lapi, imao dve vodenice čije su granice poznate. Međutim, usled najezde nevernika (austrijske vojske), oni su uništeni i niko se nije pobrinuo za njihov oporavak. 40 godina zaredom ostali su u tom stanju i zamalo se izgubili. Istovremeno, [lokalni organi] su takođe odbili da izdaju radnu dozvolu. Tada je, pozivajući se na zakonsko pravo, izdata dozvola i oni rade 9 godina za redom. Sve dok [jednog dana] nisu došle gospođe, Hatišeja iz Prištine i Kaja iz Jirgipija, tvrdeći da je „vaš pradeda prodao vodenice našem pradedi, još pre 38 godina. Dakle, zakonsko pravo korišćenja mlinova pripada nama“ i u ime zakona, takođe sa ciljem da me ometaju, izneli su stvar na sud. Ali nakon što ih je saslušao, sudski organ valijuma je odbacio njihove zahteve, izdavši rešenje (bujuruldu). Međutim, pomenuti nisu odustali od svojih zahteva, moleći za tumačenje Šejhul-islamskog tela u Istanbulu. Ovom prilikom izdata je i fetfa od šejhul-islama, gdje se utvrđuje da pomenuti zahtjev nema podršku. Ovu pismenu odluku klupe treba primeniti bez ikakvih izmena. marta 1736. godine.

Izvor: BOA, Istanbul.