Prestonica Kosovskog vilajeta je do 1879. godine bila na drugom mestu, ali izgleda da su tamošnje prilike sa Prizrenskom ligom, osnovanom 10. juna 1878. godine, uslovile da osmanske vlasti izvrše korenite promene u unutrašnjem državnom uređenju ovog vilajeta. U okvir ovih promena moralo se uključiti i prenos prestonice u Prištinu. Odluka o ovoj promeni doneta je zvanično 18. februara 1879. godine,1 tako slučajno jedan dan posle datuma kada je 130 godina kasnije Kosovo zvanično proglasilo nezavisnost u istom gradu.
U ovom periodu Priština je doživela veliki privredni i kulturni razvoj tog veka, oporavljajući se posle decenija opadanja.2 Iste godine, državna štamparija je preseljena u prestonicu, prva ikada zabeležena.3 Od tog vremena postoje i nekoliko zgrada sa vrednošću u Prištini, uključujući i sadašnju zgradu Narodnog muzeja (bivša vlastelina) koja je završena 1885.4 14. septembra 1888. prestonica vilajeta je preseljena u Skoplje.5
-
1
AP. BOA. DH.MKT. 1325/87, 18. februar 1879. U istom dokumentu gde je Priština definisana kao prestonica vilajeta, pominje se i potreba za podizanjem štamparije, za koju se kaže da je izmeštena iz manastira. Ovaj dokument ranije nisu koristili istoričari. Nikada nije razjašnjen tačan datum uspostavljanja Prištine kao glavnog grada, gde se često pominju datumi 1877. i 1878. godine. Istoričar Skender Rizaj je 1970. godine objavio i zvanični administrativni registar Kosovskog vilajeta iz 1878. godine, gde je Priština, iako se ne pominje kao glavni grad, među najčešće pominjanim gradovima. Vidi Skender Rizaj (1970). Kosovski vilajet 1878. (Političko naselje i kulturno-prosvetne i demografske prilike). U Godišnjak (2–3), Priština, 209–254. Istraživač Ismail Eren čak navodi i datum 29. januar 1877. kao datum prenosa prestonice u Prištinu, ali je to zasnovano na rukopisnoj belešci na starom Selname, koji izgleda nije zvanični izvor, khs. Ismail Eren (1968). Štamparija Kosovskog vilajeta u Prištini (1877–1888). U albanskim tragovima (1), 177 (u daljem tekstu Eren 1968).
-
2
Takav utisak o razvoju grada imao je posetilac grada tokom svoje posete 1892. godine, vidi V. Karić (1894). Kroz groblje, opažʺa i beleške prilikom putovanja kroz srpsku zemlju pod turskom 1892. godine. U Delu, list za nauku, kʺiževnost i stravleni život (3), 50.
-
3
O detaljima ove štamparije videti Eren 1968, 171–184.
-
4
U stvari, izgradnja nove vladine kancelarije, kasarne i bolnice u Prištini pominje se već u leto 1884, khs. AP. BOA. I. ID. 67/3965, 2. juna 1884. Ali nameštaj za novu kancelariju kupljen je tek februara sledeće godine, khs. AP. BOA. I. ID. 73/4283, 3. februar 1885. Verovatno je i sama zgrada puštena u rad i kasnije. Veselinović je 1895. godine saopštio da je ova zgrada završena osam godina ranije, odnosno 1887. godine, kada se obično prihvata kao rok završetka (videti Dokumenta).
-
5
AP. BOA. Ġ. MMS. 101/4241, 14 shtator 1888.
