Živopis Lazara

Da se vratimo na bitku. Kada su obe strane bile umorne i bitka prekinuta, odnosno srpska i dušmanska, a oni su ležali u polju Kosovu, pomenuti Amurat primi mač u srce i teškog duha ga pusti. Ali svemoćni, dirnut ljubavlju Božijom, mladomučenik, knez Lazar, pokretom mača je posečen, i prihvatio je večni kraj. Njegovo časno telo uzeli su hrišćani obližnjeg grada zvanog Priština, i poslato je u Crkvu Božijeg Iskupljenja Hristovog i tamo položeno sa počastima.

Izvor: Руварац, И. (1874). Повесна слова о кнезу Лазару, деспоту Стефану Бранковићу и кнезу Стефану Штиљановићу. Në Летопис Матице српске (117), 108–121. Naime, srpski istraživač Ruvarac, kada piše o navedenom (punom) tekstu, ne pomije datum 1391, kao ni ime Danila III. Datovanje i autorstvo su naknadno utvrđeni, a smatra se da je spis s kraja 1392. godine. Originalni dokument: Библиотека Српске патријаршије, 51.