izveštaj

Zatim se nastavlja za Prištinu, mesto naseljeno mnogim Turcima, ratobornim narodom, koji su svi timari-spahije, tj. gospodar sela. Ovo mesto se nalazi pod crnim planinama u Kosovskoj ravnici, nedaleko od mesta gde je Millosh Kobiliki, hrabri i vredni vojnik, ubio Muratbeua, cara Turaka, i posle dugo vremena, ali uzalud izgubio život , hrabro je zasađeno; i otuda mu je ostala večna uspomena. Tri mala stuba zaglavljena su ovde, daleko jedan od drugog, da budu svedoci (kako narod kaže) tri skoka koja ste napravili da pobegnete: ali dovoljno je verovati da je prostor od jednog do drugog stuba bio mesto gde se spretnošću stekao je, jer [zaista] plesovi tanune prevazilaze ljudsku spretnost. I, da se vratimo našem poslu, pored Turaka, u Prištini živi mnogo Srba i 20-ak hrišćanskih kuća, sa blizu 100 ljudi, ako je nije donela kuga koja je prošle godine harala po zemlji i okruzima. Nekoliko godina ovih nekoliko hrišćana gradi kapelu, ali pošto su malobrojni i siromašni, ne mogu da izdržavaju sveštenika. Dakle, bio bi posao sa velikim zaslugama pred Bogom ako bi se čuvao sveštenik i davali mu 30 skuda godišnje. Pre izvesnog vremena dve katoličke porodice došle su iz Albanije da žive u ovoj zemlji

Izvor: Zamputi, Injac (2018). Odnosi i dokumenti za istoriju Albanije 1610–1650. St-Galen, Priština: Faik Konica, str. 286–287. Originalni dokument.